Vesti

Beograđani ne poklanjaju stare stvari

BLIC 09.10.2009.

« prethodna - sledeća »

Beograđani nemaju naviku da stare stvari ili nameštaj, koji im više ne treba, poklone drugima. Višak garderobe najčešće završava u kontejnerima, iako ima mnogo onih kojima je takva vrsta pomoći potrebna. S druge strane, oni koji žele da pomognu, kažu da ne znaju kome mogu da se obrate i odnesu stari stvari. Među retkima, koji hoće da prihvate garderobu i odeću su Crveni krst, Kolo srpskih sestara ili Prihvatilište za decu.

- Kad god sređujem stan ili ormar uvek imam nešto što mi više ne treba ili što ne nosim. Postoje i stvari koje nikada nisam obukla. Poklonila bi ih, ali ne znam kome, tako da ih najčešće ubacim u kesu i stavim pored kontejnera, računajući da će ih neko odneti - priča Lana i dodaje da je zvala nekoliko humanitarnih organizacija. Oni, međutim, nisu bili zainteresovani da preuzmu stare stvari.

Iako u Beogradu postoji veliki broj nevladinih organizacija koje se bave humanitarnim radom, retke su one gde građani mogu da odnesu stare stvari. Pomoć u vidu obuće, odeće, posteljine ili igračaka primaju u domovima za decu bez roditeljskog staranja, Prihvatilištu za decu i Svratištu za decu ulice. Međutim, oni apeluju na građane da ne donose pocepane i prljave stvari.

- Prihvatamo sve, a sad su nam najpotrebnija ćebad, posteljina, čarape, rublje i nešto toplija odeća. Nama se često javljaju bivši štićenici, tako da im mi prosledimo to što dobijemo. Zapravo, uvek imamo kome da damo ono što nam se donese. U suštini uzimamo sve, a onda pravimo selekciju. Dešava se da nam donesu nešto što zaista ne može da se iskoristi, ali ne želimo nikoga da uvredimo tako što ćemo to da vratimo. Nažalost, ljudi kod nas nemaju naviku da se viška stvari oslobode tako što će ih odneti u neku instituciju . priča Danijela Stajković, rukovodilac Prihvatilišta za decu u Bulevaru oslobođenja 219b.

Nešto strožiji su u Crvenom krstu i Kolu srpskih sestara gde insistiraju da odeća bude čista i ispeglana.

- Mi primamo samo sređenu garderobu. Dešavalo se da nam ljudi donose svakakvu obuću i odeću, pa da polovinu bacimo jer su stvari bile prljave, pocepane ili jednostavno neupotrebljive. Zbog toga smo se uglavnom sveli na samopomoć. Pomoć građana je dobrodošla, ali bi trebalo da imaju na umu da te stvari treba da budu uredne - priča Radmila iz Kola srpskih sestara u Beogradu i dodaje da oni dalje distribuiraju pomoć onima koji im se sami obrate ili za koje čuju da žive u teškim uslovima.

Primetno je, nažalost, da je sve manje Beograđana spremno da pomogne drugima, iako je sve više onih kojima je takva vrsta pomoći potrebna. Tako, na primer, u Crvenom krstu Srbije ističu da su prošle godine imali čak 18 akcija raspodele stvari koje su sakupili od građana, a ove godine je samo jedna takva akcija realizovana.

- Pomoć uglavnom nude penzioneri i prosečni građani, dok se retko javljaju velike kompanije. Takođe, zatajili su i Srbi iz dijaspore, koji sve ređe nude pomoć - ističe Dragica Kljajić, stručni saradnik za socijalnu delatnost Crvenog krsta Srbije.