Vesti

Dođu na mesec dana, ostanu celu godinu

Politika, 03.02.2010.

« prethodna - sledeća »

U Prihvatilištu za decu i omladinu na raspolaganju je samo 16 kreveta, a trenutno boravi 22 dece. – U ovoj godini biće obezbeđen drugi objekat za smeštaj najmlađih, obećava Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika

Mala ulazna vrata zgrade u Bulevaru oslobođenja 219 uvek su pod ključem. Zvono ne postoji. U dnevnom boravku nema televizora, pokvaren je! Nekoliko tesnih spavaćih soba smešteno je na dva sprata, tu su i kuhinja, sobe za rad sa štićenicima... Privremeni smeštaj u neuslovnoj zgradi ispunjen je ipak toplinom, dečjim žagorom… Prostorija za druženje puna je tinejdžera i mališana, uglavnom devojčica. U najvećem broju stižu iz Vojvodine, mada ih ima iz svih krajeva zemlje. Nepisano je pravilo da dečaci prednjače, ima ih triput više, ali ne i ovih dana. Devojčice su, tako se zalomilo, u većini.

U toku prepodneva stiže novi, 22. po redu podstanar, devojka pred punoletstvom. I ona će sigurno biti smeštena u voždovačkom Prihvatilištu za decu i omladinu, jedinom koje zbrinjava ugrožene mališaneiz cele Srbije. Mada u ovom centru mesta za prihvat više nema, jer na raspolaganju je samo 16 kreveta, zaposleni pamte i vreme kada je u, inače, skučenim prostorijama bilo kao u košnici. Pre četiri godine sobe su delila čak 43 mališana.

– Pružamo dvadesetčetvoročasovnu pomoćdevojčicama i dečacima uzrasta od 7 do 18 godina. U toku minule godine zbrinuli smooko 600 dece bez roditeljskog staranja, žrtve nasilja, zlostavljanui zanemarenu decu, zatim žrtve trgovine ljudima, ilegalne migrante i mališanesa poremećajem u društvenom ponašanju. Pravilo je da oni ovde ostanu najviše mesec dana, ali ako im ne nađemo odgovarajući smeštaj ostaju i do godinu dana– kaže Biljana Buzić, psiholog Prihvatilišta za decu i omladinu.

Krajem februara ova ustanova socijalne zaštite obeležiće 52 godine postojanja. Prošlogodišnja obećanja iz Skupštine grada u vezi sa pronalaženjem valjanog prostora zbog proširenja kapaciteta i dalje ostaju tek slovo na papiru.

Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika, najavljuje velike planove za smeštaj dece koje sudbina, hteli to oni ili ne, dovodi do voždovačkog prihvatilišta.

– U ovoj godini sigurno će biti definisana nova lokacija na kojoj će biti smeštena ova ustanova sa prihvatnom stanicom. Pripremni radovi počeće istog trenutka, čim budemo pronašli objekat – obećava Krkobabić. Novac se neće trošiti na zidanje novog objekta, dodaje zamenik prvog čoveka Beograda, da se ne bi gubilo dragoceno vreme, već će nadležni tragati za adekvatnim poslovnim prostorom.

– U obzir dolaze i zgrade onih čija je imovina stečena nelegalnim putem – ističe Krkobabić. Zamenik gradonačelnika otkriva da postoje velike šanse da grad uskoro dobije na korišćenje jedan takav objekat.

Iz prihvatilišta poručuju da su u ovom trenutku, zbog aktuelne epidemiološke situacije, za decu najpotrebnije trenerke, čarape, donji veš i peškiri, kao i sredstva za higijenu.

Na prvi pogled, život ovih tinejdžera ne razlikuje se bitno od ostalih omladinaca. Pristojno su obučeni, mahom pohađaju školu, prave „pidžama” žurke u spavaćim sobama, zaljubljuju se jedni u druge iako ulazak u partnerske odnose nije dozvoljen, od vaspitačice i psihologa traže da im naprave palačinke usred noći, a one im želju ispune očas posla… Kao korisnici prihvatilišta, ova deca imaju higijensko-zdravstvenu zaštitu, vaspitno-edukativne i psihološke radionice, podršku u osposobljavanju, ali i džeparac. Idu u pozorište, na koncerte, klizanja, utakmice, ali nikada bez nadzora.

Stvarnost je, nažalost, sasvim drugačija.

– Trenutno je pod našim krovom smešteno pet žrtava trafikinga, a među decom je bilo i devojčica koje su prodate za samo jedan mobilni telefon. Strašno je to što je čak 80 odsto devojčica, na pragu puberteta, već imalo seksualno iskustvo – ističe psiholog prihvatilišta.

Broj dece koja su prvi put na evidenciji ove ustanove je u porastu, dodaje Buzićeva, a više od polovine njih dolazi iz normalnih porodica. Kod mališana često postoji strah od dolaska u prihvatilište, jer misle da će ih tamo držati zatvorene i da će njihova sloboda biti ograničena, što naravno nije istina.

– Sve češće dolaze sami da potraže pomoć, jer su čuli od drugih za nas, mada ih uglavnom dovodi policija i predstavnici Centra za socijalni rad. Zbrinjavamo i decu iz postupka readmisije, a sutra će biti razgovora na temu sistemskog rešavanja problema prihvata mališana sa državljanstvom Srbije koja iz nekog razloga nemaju legalno pravo boravka u stranim zemljama – zaključuje Biljana Buzić.

M. Brakočević