Vesti

Deca ulice, žrtve nasilja i prestupnici – u istoj ustanovi

Politika, 31.10.2010.

« prethodna - sledeća »

Postoji tenzija, sva ova deca su emotivno ugrožena, izložena stresu i podložna uticaju drugih, kaže Danijela Stajković, rukovodilac prihvatilišta

Prostrano dvorište ispunjeno je decom: stoje u grupama, pričaju, šetaju i posmatraju jedni druge. Kontakt je neminovan, pa vaspitači ne pokušavaju da ga spreče – tu su da onemoguće incidente i da, koliko mogu, zaštite sve: mališane koji su ovde stigli kao žrtve nasilja, trgovine ljudima, o kojima roditelji ne žele ili ne mogu da brinu, ali i male beskućnike i one koji su prekršili zakon i tu borave prema odluci suda

„Prolazimo pored njih, gledaju nas, dobacuju da smo zgodne. Umeju da budu i grubi, upute nam i ružne reči”, priča petnaestogodišnja A. H. o vršnjacima koji su se ogrešili o zakon. Ona je već tri meseca u Prihvatnoj stanici Beograd, kao žrtva trgovine ljudima.

„Šale se s nama, zadirkuju nas, a ponekad se i posvađamo”, dodaje četrnaestogodišnja D. J. koja je u prihvatilištu četvrti put, kao žrtva nasilja u porodici.

Sva deca su štićenici Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd i, iako su došla iz različitih razloga, smeštena su zajedno u ogromnoj zgradi na beogradskom Voždovcu. I ograđeno dvorište u kojem provode slobodno vreme pripada zavodu. Pod krovom ove institucije nalaze se tri radne jedinice: centar za zbrinjavanje dece koja žive na ulici, ali i dečaka i devojčica koji su ovde smešteni po odluci suda zbog počinjenih prekršaja, centar za smeštaj stranih maloletnika koji se nađu u Srbiji bez roditeljskog staranja, kao i Prihvatilište i Prihvatna stanica Beograd za mališane – žrtve nasilja, trgovine ljudima ili one o kojima se porodica ne stara. Reč je o dečacima i devojčicama od sedam do 18 godina, a bez obzira u kojoj se jedinici nalaze – jedno im je zajedničko: tek su zakoračili u život, a dobro su upoznali nasilje i nemaštinu. Da ne treba da budu zajedno, na jednom mestu, potvrđuju i nadležni u ovoj ustanovi otvorenog tipa.

– U okviru jedne ustanove nalaze se različite kategorije dece, što nikako nije dobro, zbog mogućih incidenata i uticaja jednih na druge, ali i zbog prostora – prihvatilište nema kapacitet za veliki broj dece. Na drugoj strani, takođe zbog nedostatka prostora, zavod ne može da realizuje predviđene projekte, poput dnevnog boravka za maloletnike koji su se ogrešili o zakon. Zbog svega toga pokušavamo da prihvatilište izmestimo iz zavoda – objašnjava Dragan Rolović, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd.

Prihvatilište je pripojeno zavodu sredinom devedesetih godina prošlog veka, kada je počelo renoviranje zgrade u Zvečanskoj ulici, građene specijalno za namene prihvatne stanice. Zgrada, u kojoj je bilo mesta za 48 najugroženijih mališana, po rečima našeg sagovornika, obnovljena je posle izvesnog vremena, ali prihvatilište nije vraćeno na staru adresu. Ostalo je pri zavodu i trenutno u njemu ima 25 dečaka i devojčica, iako prema kapacitetu kojim raspolaže može da primi – 12.

– Osim zbrinjavanja dece u prihvatilištu, zavod se stara i o deci ulice, ali i o onima koji su prekršili zakon i jedini smo u Srbiji koji zbrinjavamo i devojčice. Dolaze zbog različitih prestupa, najčešće krađa, ali ima i onih koji su tu zbog nasilničkog ponašanja. Ostaju između šest meseci i dve godine. Trenutno 19 dečaka i devojčica kod nas boravi prema odluci suda, a možemo da primimo 36. Tu je i centar za brigu o stranim maloletnicima koji se zadese na tlu Srbije bez roditelja u kojem je sada sedmoro dece – priča Rolović.

U zgradi zavoda nalaze se i Osnovna i Srednja škola „Vožd” sa oko 150 đaka, među kojima su i deca iz zavoda. Deca koja ovde borave prema odluci suda pod kontrolom su vaspitača 24 sata dnevno. Isti tretman imaju i ostali mališani.

– Tenzija postoji, sva ova deca su emotivno ugrožena, izložena velikom stresu i podložna uticaju drugih. Dečaci i devojčice iz prihvatilišta nisu u stanju i ne treba da se nose sa problemima druge dece, mi moramo sve da ih zaštitimo, a u istoj zgradi i istom dvorištu to je jako teško, jer oni imaju potrebu da komuniciraju među sobom – kaže Danijela Stajković, rukovodilac Prihvatilišta i Prihvatne stanice Beograd.

Zavod za vaspitanje dece i omladine Beograd je pod ingerencijom Ministarstva rada i socijalne politike. Ono, međutim, nije nadležno za prihvatilište koje je u sklopu zavoda, koje finansira grad Beograd.

– Kako su korisnici ove dve socijalne institucije različiti i po potrebama i po vrsti podrške koja im je potrebna, optimalno bi bilo da se nalaze na različitim lokacijama i sigurna sam da će u narednom periodu grad Beograd naći odgovarajući prostor za prihvatilište – kaže za „Politiku” Ljiljana Lučić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike.

Dejana Ivanović

-----------------------------------------------------------

Nije lako naći novi prostor

Po rečima Vladana Đukića, beogradskog sekretara za socijalnu zaštitu, nadležni u ovoj instituciji u saradnji sa prihvatilištem pokušavaju da obezbede adekvatan kapacitet za decu koja utočište pronalaze u prihvatilištu.

– Pronalaženje odgovarajućeg prostora u centralnim gradskim zonama (što je zahtev prihvatilišta zbog specifične delatnosti kojom se bavi) izuzetno je složeno i povezano sa administrativnim i imovinsko-pravnim ograničenjima, Sekretarijat za socijalnu zaštitu je na iskazanu potrebu ustanove u proteklom periodu uložio značajna sredstva za rekonstrukciju, adaptaciju i opremanje prihvatilišta kako bi se poboljšali uslovi rada zaposlenih i boravak dece. Sekretarijat za socijalnu zaštitu smatra da se nisu stekli uslovi za izmeštanje prihvatilišta s prihvatnom stanicom u prvobitni objekat u Zvečanskoj 52, jer vraćanje na prvobitnu adresu podrazumeva razmatranje i saglasnost većeg broja institucija kao i eventualni smeštaj aktuelnih korisnika iz Zvečanske 52 u drugi odgovarajući objekat – objašnjava Đukić.