Vesti

Deca koja ne veruju u Deda Mraza

Politika, 27.12.2012.

« prethodna - sledeća »

U prihvatilištu ima mesta za 16 dece, a godišnje prag ove ustanove pređe između 300 i 500 mališana

Ispod nevelike plastične jelke, prošarane svetlucavim kuglama i zvezdama, smeštene u uglu zgrade Prihvatilišta za decu, nalazi se gomila šarenih novogodišnjih paketića namenjenih mališanima koji su prestali da veruju u Deda Mraza.

Trinaestogodišnja devojčica, nedavno istrgnuta iz lanca trgovine ljudima i kojoj su jedinu realnost predstavljali mešetari ljudskim dušama, sa nevericom posmatra šarene novogodišnje paketiće sa natpisom „Vreme je za ljubav” i krišom briše suze.

U krošnjama ove jelke nalaze se i pokloni za devojčicu „izvučenu” iz porodičnog „rata” hronično posvađanih roditelja, koja je u prihvatilištu pronašla svoj delić mira.

Širom otvorenih očiju jelku posmatra i troje tamnoputih mališana koji su do juče spavali u kartonskim kutijama i ne veruju da su ljudi dobre volje baš za njih sakupili slatkiše i igračke.

Ovu kratkotrajnu novogodišnju idilu prekida jecanje devojčice koju vaspitači uzaludno pokušavaju da smire.

„Šta se dogodilo?”, brižno pita Danijela Stajković, rukovodilac Prihvatilišta za decu.

„Ma, ništa strašno, razbilo se ogledalo u kupatilu koje se nalazi iznad umivaonika”, kaže vaspitačica i grli uplakano dete.

„Ma, nije ogledalo u pitanju, već ideja da je po predanju čeka još sedam godina nesreće. Mislim da je u svom životu imala toliko tužnih epizoda da joj je nepodnošljiva pomisao da nije stavljena tačka na njene patnje”, tužno konstatuje Danijela Stajković.

Ustanova kojom ona rukovodi nalazi se pri Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu i danonoćno prima mališane iz cele naše zemlje. Pod krovom ovog prihvatilišta trenutno se nalazi 28 mališana – osim devojčice koja je istrgnuta iz mreže trgovine ljudima, tu sada živi i njena vršnjakinja koja je bila žrtva zlostavljanja i mnogo mališana koji su u prihvatilište smešteni zbog ekstremnog siromaštva njihovih porodica.

Iako u ovom prihvatilištu postoji svega 16 kreveta, u njemu se uvek nalazi duplo više mališana izbeglih iz porodičnih konflikata, otetih iz kandži trgovaca drogom, pronađenih na ulici kako polusmrznuti dočekuju zoru i mnogo druge dece koja se nalaze u stanju „socijalne potrebe”. Prag ovog prihvatilišta godišnje pređe između 300 i 500 mališana, a polna statistika svedoči da je gotovo u svakom momentu tri puta više dečaka.

„Samo u toku prethodne noći u prihvatilište je stiglo troje dece, a ove godine je za deset do dvadeset odsto mališana više u odnosu na prošlu godinu. Iako se oni u proseku tri meseca zadržavaju u našoj ustanovi, dešava se da se neki mališani nalaze na našem spisku stanara i više od godinu dana”, priča Danijela Stajković.

Ona ističe da se nakon izlaska iz prihvatilišta neka deca vraćaju u svoje porodice, neka se sele u hraniteljske porodice, a neki mališani detinjstvo nastavljaju u ustanovama socijalne zaštite.

Iako se vaspitači trude da život ovih mališana liči na svakodnevicu njihovih drugara, nekada se u 250 kvadratnih metara prihvatilišta dešava toliko drama da je potrebno neverovatno puno stručnog umeća i sreće da se razmrsi klupko dramatičnih situacija.

U živom sećanju vaspitača su epizode u kojima su u prihvatilište provaljivali dileri drogom i trgovci ljudima pokušavajući da dopru do dece koja su od njih pobegla. Zbog ovih, ali i brojnih drugih dramatičnih scena koje se dešavaju u ovoj ustanovi, vaspitači prihvatilišta ne kriju zadovoljstvo zbog toga što se toliko ljudi potrudilo da mališanima ulepša božićne i novogodišnje praznike, pa na adresu prihvatilišta gotovo svakodnevno pristižu šareni paketići.

– Juče smo dobili paketiće iz Gradskog sekretarijata za dečju zaštitu i novinara jednog dnevnog lista, a naša deca su odlučila da sama „režiraju” veliku novogodišnju žurku, na koju se tradicionalno „zovu” deca iz našeg voždovačkog komšiluka – kaže Danijela Stajković.

Katarina Đorđević