Vesti

Nesrećna deca pod istim krovom

Politika, 05.11.2012.

« prethodna - sledeća »

Kada će se Prihvatilište i prihvatna stanica Beograd iseliti iz Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd

Uki igra odličan basket i ceo život je proveo u domovima ili hraniteljskim porodicama. Živeo je u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd kao mali, potom je otišao u hraniteljsku porodicu, pa se vratio u kompleks žuto okrečenih zgrada na beogradskom Voždovcu.

Nekoliko dece prilazi i grli vaspitače. Dvojica malih Avganistanaca prilaze Ukiju i pozivaju ga na basket nemuštim jezikom koji razumeju samo deca. Devojčica, žrtva trgovine ljudima, sedi na klupi i posmatra jednu tačku. Petoro braće i sestara, od pet do 13 godina, takođe su izvučeni iz kandži trgovaca ljudima, pošto su prodati šefovima prosjaka.

I, konačno, u dvorištu su učenici osnovne i srednje škole „Vožd”. Svi na okupu, nesrećna deca Srbije.

Dečaci i devojčice od sedam do 18 godina, bez obzira u kojoj se jedinici nalaze – imaju zajedničku sudbinu. Tek su zakoračili u život, a nasilje i siromaštvo su njihov svet. Oni ne treba da budu zajedno, na jednom mestu, slažu se stručnjaci. Nehotice, mogu povrediti jedno drugo. Nehotice, mogu učiniti nešto nažao. Nehotice, jer oni su deca.

Ali, šta čine stariji da reše ovaj problem?

Kada Dragan Rolović, direktor zavoda na Voždovcu, kaže da je ova institucija sama po sebi veoma kompleksna, treba mu verovati.

Zavod obuhvata tri radne jedinice – Centar za zbrinjavanje dece koja žive na ulici, ali i dečake i devojčice koji su ovde smešteni po odluci suda zbog počinjenih prekršaja, zatim, Centar za smeštaj stranih maloletnika koji se nađu u Srbiji bez roditeljskog staranja, kao i Prihvatilište i prihvatnu stanicu Beograd za mališane.

– Imamo blizu 90 korisnika, kao i više od 150 đaka koji pohađaju školu pri zavodu, a dolaze iz svojih porodica ili drugih gradskih domova za decu. Sama činjenica da se u jednoj ustanovi, a na malom prostoru, nalaze deca sa zaista različitim problemima i smetnjama u razvoju – deca sa ulice, deca sa poremećajem u ponašanju, deca žrtve zlostavljanja ili trgovine ljudima, kao i deca sa kombinovanim smetnjama u razvoju – nosi u sebi veliki rizik po bezbednost i najbolji interes svakog deteta pojedinačno – ističe Rolović. Prostorije u kojima se nalaze tri centra su fizički odvojena, ali je nemoguća 24-časovna izolacija, jer zajedno koriste školsko dvorište.

– Stručni radnici u ovako kompleksnoj situaciji ulažu dodatne napore kako bi se predupredili svi postojeći rizici. Izdvajanjem Prihvatilišta i prihvatne stanice, stvorio bi se prostor za proširenje i realizaciju novih i neophodnih usluga koje može pružiti zavod, poput dnevnog boravka i proširenja nedovoljnih kapaciteta za strana maloletna lica ženskog pola, koja se pronalaze u Srbiji – napominje Rolović.

Šefica Prihvalitilišta sa prihvatnom stanicom Danijela Stajković, kaže da je „priliv dece” kontinuirano povećava poslednjih sedam godina.

– Od početka 2012. godine, u prihvatilište je stiglo više od 300 dece, iako je smeštajni kapacitet 16 kreveta. Trenutno ovde boravi 21 dete. Tokom godine, zbrinjavamo najugroženije grupe dece – decu bez roditeljskog staranja, decu žrtve zlostavljanja i zanemarivanja, žrtve trgovine ljudima, decu sa problemom u ponašanju, decu u stanju socijalne potrebe i sve druge prepoznate socijalno ugrožene kategorije dece… Od 2005. godine, u zavodu i prihvatilištu, intenzivno pokušavamo da definišemo formalno pravni status prihvatilišta. Do kraja 2009. godine, po obećanju tadašnjeg zamenika gradonačelnika, prihvatilište je trebalo da se izmesti iz zgrade zavoda na novu lokaciju, u užem centru grada. Zbog sve ozbiljnijih i težih problema sa kojima deca dolaze, u ovakvim uslovima rada – ruiniran i mali prostor, suživot sa decom koja imaju različit tretman od dece u prihvatilištu, ugrožavaju se osnovna prava dece – upozorava Danijela Stajković, apelujući na gradske vlasti da ispune obećanje.

Prihvatilište je pripojeno zavodu sredinom devedesetih godina prošlog veka, kada je počelo renoviranje zgrade u Zvečanskoj ulici, građene specijalno za namene prihvatne stanice. Zgrada, u kojoj je bilo mesta za 48 najugroženijih mališana, obnovljena je posle izvesnog vremena, ali prihvatilište nije vraćeno na staru adresu.

 

Matić: Bavimo se pitanjem izmeštanja prihvatilišta

Na naše pitanje, kada će prihvatilište da se iseli na drugu lokaciju i zašto to do sada nije učinjeno, beogradski sekretar za socijalnu zaštitu Nenad Matić kaže da „Sekretarijat za socijalnu zaštitu Beograda planira da u narednom periodu intenzivira aktivnosti na pronalaženju adekvatnog prostora za potrebe prihvatilišta, što prvenstveno podrazumeva saradnju sa nadležnim Ministarstvom za rad i socijalnu politiku”.

– Problem jeste nedovoljan kapacitet i raspoloživi prostor za potrebe ove ustanove, imajući u vidu činjenicu da je socijalna patologija kod mladih poslednjih godina sve složenija, da mladi odrastaju u okolnostima pomerenih vrednosti i normi kada je porodica kao najbolje okruženje za odrastanje u krizi, i da se kao posledica svega toga broj dece u prihvatilištu iz godine u godinu uvećava. Sekretarijat za socijalnu zaštitu u prethodnom periodu bavio se pitanjem izmeštanja Prihvatilišta sa prihvatnom stanicom iz postojećeg kapaciteta. Međutim problem dodatno usložnjava činjenica što optimalno rešenje zahteva prostor u centralnim gradskim zonama, u blizini ustanova sa kojima Prihvatilište sa prihvatnom stanicom ima tesnu saradnju kao što su: Gradski centar za socijalni rad, zdravstvene ustanove, policija, škole, sudovi, kako zbog same delatnosti ustanove, tako i zbog hitnih intervencija u kriznim situacijama – napominje Matić.
Aleksandar Apostolovski