Izvor: Politika

Otkako postoji, Prihvatilište zbrinulo više od 70.000 mališana. – Kada je korisnika više nego ležajeva, spavaju na pomoćnim dušecima u hodniku i dnevnom boravku Prihvatilište danas obeležava 54 godine od osnivanja, a već 14 godina je privremeno iseljeno.

Prihvatilište za decu, čija su vrata non-stop otvorena za najosetljivije mališane – žrtve nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja, trgovine ljudima, decu ulice bez roditeljskog staranja, danas obeležava 54 godine postojanja i rada.

U svoje krilo do sada je primilo više od 70.000 maloletnih devojčica i dečaka, ali starijih od sedam godina. Mnogi od njih su se prvi put osećali bezbrižno tek kad su prešli prag ove kuće. Ona je još na istoj adresi, u Bulevaru oslobođenja, u krugu voždovačkog Zavoda za vaspitanje dece i omladine. I dalje kuburi sa prostorom i kapacitetom od 16 kreveta, ali zaposleni i štićenici se nadaju da će se ove godine preseliti u veće zdanje.

To im je bila želja i prošle, i pretprošle, i 2009. godine kada im je obećano da će dobiti nov prostor. U iščekivanju najavljenog izmeštanja ustanove, u njeno održavanje se nije ulagalo. Zdanje nije što je nekad bilo. Ruinirano je, neuslovno za rad i prihvat dece, tvrde zaposleni. Nameštaj je uništen, sanitarni čvorovi su dotrajali. Prihvatilište vapi za drugom, namenski izgrađenom zgradom u kojoj će biti najmanje po dva slobodna kreveta za dečake i devojčice u svakom trenutku.

– Kapacitet nam je po osam kreveta za dečake i za devojčice, a trenutno je kod nas zbrinuto 18 dece, mada se broj korisnika stalno menja. Primamo ih 24 sata. Juče smo otpustili jednog dečaka. Otišao je u hraniteljsku porodicu. A možda će nam u toku noći doći nova deca koju bez obzira na popunjene krevete ne možemo ostaviti na ulici – objašnjava Ana Kalajdžić, specijalni pedagog Prihvatilišta za decu.

Broj korisnika često premašuje 25. Tada su mališani prinuđeni da spavaju na pomoćnim dušecima u hodniku i sobi za dnevni boravak. Ne bi toga bilo da u ovoj kući ima bar 30 kreveta, a i to bi bilo manje nego što je Prihvatilište svojevremeno imalo.

Do 1998. godine ono je radilo u Zvečanskoj ulici sa kapacitetom od 48 ležajeva. Na godišnjem nivou tada je prihvatalo do 1.700 dece i bio je plan da se zbog preuređenja zdanja privremeno iseli u Bulevar oslobođenja. „Privremeno” se oteglo na 14 godina, očigledno nedovoljnih da se nađe i preuredi ili sazida dom dostojan sigurne dečje kuće.

U čemu je najveći problem? – Neophodno je da se Prihvatilište smesti u širi centar Beograda zbog dece koja dolaze iz cele Srbije. Važno je da nova kuća bude u blizini bolnica, autobuske i železničke stanice. Takav prostor čekamo i, nadamo se, dobićemo pre nego što proslavimo 55 godina od osnivanja – kažu u Prihvatilištu.

Rođendansko slavlje

Rođendansko slavlje Prihvatilišta počinje u 13 sati u Dečjem kulturnom centru Beograd. Prijatelji će slavljenike darivati pesmom, flamenkom i irskim plesom, hip-hop igrom, predstavom… nastupajući u brižljivo pripremanoj priredbi. „Mini muzička akademija” priredila je i otpevaće poseban poklon – himnu Prihvatilišta za decu pod nazivom „Pobedi”. Domaćini će goste počastiti revijom šešira koje su kreirali dva meseca. Poslužiće ih kolačićima – mafinima. Svaki će biti ukrašen rođendanskom svećicom u koje će zajedno duvati slavljenici i zvanice.

Potrebne pižame i posteljina

Skroman je spisak stvari koje su Prihvatilištu za decu najpotrebnije. Gotovo svu neophodnu garderobu za mališane ima, osim pižama. Muških i ženskih papuča i čarapa u brojevima od 36 do 44 uvek im nedostaje. Jastučnica, čaršava, posteljina trenutno nemaju dovoljno. Od opreme bi im, kažu, dobrodošla mašina za sušenje veša, skratila bi im muke jer dece ima mnogo, odeća se neprestano pere, a osušena u mašini bila bi znatno brže na raspolaganju korisnicima.

M. Simić-Miladinović