Данас нам је диван Дан, нашем Прихватилишту 63-ћи рођендан.

Многе генерације смо дочекали и испратили, али једно нам је исто, ма која год да смо генерација.

Увек смо заједно делили и радост и тугу и бриге и наде. Некада смо имали и сличне снове и страхове, али смо заједно градили нове планове за нове нам победе. Славили смо и успехе откривајући наше таленте и снаге.

Неки од нас су успели и рукама да дотакну највише звезде, у тренутку највећег мрака , када им се чинило као да светлост не постоји. Научили смо да и у тишни, без речи чујемо и разумемо једни друге. Да не одустајемо. Да устанемо у највећем паду и наставимо даље за наше боље и лепше сутра.

Упознали смо и другачије облике љубави, показујући једни другима да вредимо онолико колико знамо да волимо. Схватили смо да је понекад значајно успорити ход, јер све је заправо у нашим сопственим корацима који нас воде ка циљу. Упознали смо боље и сами себе, знате онај највреднији кутак сопствене душе која не осуђује и увек прашта. Научили смо да се загрлимо и без додира и да ценимо и чувамо ту лепоту загрљаја.

Било је и таквих дана , када нам ти дани не значе баш ништа, када их гледамо како пролазе некако мимо нас..Али и то је било у реду. И ту смо боље упознали себе и друге. Неки од нас су научили и да праве пицу, вафл, палачинке па чак и питу са сиром.

Данас, желимо да се и Ви осврнете око себе на само једну Вашу протеклу годину и размислите о ономе шта је тек све лепо пред Вама.

У то име, у име свих ваших жеља, шаљемо Вам велики загрљај пре свега захвалности што сте део нас и што ћете заједно са нама обележити још једну нову годину која је тек пред нама.