Izvor: Novi magazin

U lošim uslovima i na upola manjem prostoru od neophodnog, Prihvatilište već deceniju ipo zbrinjava decu. Uslovi su sve teži, dece je sve više. Hitno nam je potrebno preseljenje. Nadležni godinama obećavaju, ali svi problemi i dalje ostaju. Šta se dešava sa kućom naših malih najranjivijih sugrađana, za Novi magazin je istraživala Ivona Povržan.

Prihvatilište za decu Beograda postoji 56 godina, ali već deceniju ipo najugroženiju decu zbrinjavau lošim uslovima i na upola manjem prostoru od neophodnog. Dece je sve više, uslovi su sve teži. Prihvatilište već predugo čeka na preseljenje. Nadležni godinama obećavaju,a svi problemi i dalje ostaju.

Ukupno 16 kreveta, osam za devojčice, osam za dečake a često i 30 dece. Spavaju na dušecima rasutim po hodnicimai u dnevnom boravku, neretko po dvoje na istom ležaju. Zimi bude hladno, jer neki prozori ne mogu da se zatvore. Ponekad nema tople vode. Dve grupe i po jedan čučavac i jedna tuš kabina u svakoj. Oronuli zidovi, vlaga, krov koji prokišnjava. Ovde žive deca.
Ona koja su ostala bez roditelja, ali i oni koji iako ih imaju kao da ne postoje. Žrtve nasilja, zanemarivanja, zlostavljanja, a često itrgovine ljudima;neretko silovana i pretučena.Neka su deca ulice, pronađenau skitnji i prosjačenju, sa problemima u ponašanju. Druga su pokušala samoubistvo. Sve su tozapostavljena i ostavljena deca, koja se nalaze u visoko rizičnim situacijama, kojimaje i život ugrožen.Svi oni svakodnevno, pomoć, brigu i utočište pronađu samo u Prihvatilištu za decu Beograda. Da mogu da mu daju ime zvalo bi se „Čuvarkućica“, jer tu prvo dolaze kada ih život baci na ulicu.

Prihvatilište je institucija za privremeni smeštaj i hitnozbrinjavanje dece i mladih od sedam do 18 godina. Funkcioniše kaoprihvatna stanica, kada je potrebna hitna intervencija i krov do 7 dana ili kroz program prihvatilišta, najviše na šest meseci, ali često deca ostaju i dve godine, sve dok se ne pronađe odgovarajuće rešenje. Godišnje prihvatilište zbrine do 600 dece, a tokom ovih decenija to je 70 000 dece. Iz godine u godinu sve je više onih kojima je ono potrebno, iako su uslovi za rad sve gori i teži,imaju samo jednu prostoriju koja je i kancelarija za zaposlene, soba za prijem nove decei mesto gde se obavljaju individualni razgovori sa decom. Zaposleni se snalaze nekako, razgovora se u dnevnom boravku, na hodniku, u spavaćoj sobi, pa i u toaletu. U nehumanim uslovima koji narušavaju dostojanstvo svakog ljudskog bića, a naročito tako osetljivog, deca su ipak zbrinuta, pružena im je zaštita, briga, pažnja i pomoć. Uprkos više od decnije dugoj birokratskoj zavrzlami koju kao da namerno niko ne rešava.

Najveći problem, prostor koji ni po kapacitetu ni po izgledu ne ispunjava neophodne minimalne uslove, ne bi se rešio renoviranjem na postojećoj lokaciji. Prihvatilište je smešteno u istoj zgradi sa Zavodom za vaspitavanje dece i omladine, gde su deca od 14 do 18 godina, kojima je sud zbog različitih prestupa izrekao vaspitne mere.Dele dvorište, trpezariju i svakodnevno dolaze u kontakt, pa često nastaju kolflikti i incidentne situacije u kojima se zaposleni teško snalaze. Oni ne bi smeli da budu zajedno, pošto se radi o dve potpuno različite grupe traumatizovane dece kojima je potreban potpuno drugačiji tretman.

Ovakvo stanje je još od \’98. godine, kada je Prihvatilište zbog renoviranja zgrade Prihvatilišta u Zvečanskoj, gde se nalazilo u namenskih 1.130m2, privremeno premešteno u prostor od 250m2 i pripojeno Zavodu, gde je ostalo do danas. Najbolje rešenje problema jeste da se izgradi novo prihvatilište, na drugoj lokaciji i sa najmanje 400m2, u koje bi moglo da stane 30 neophodnih kreveta.Tada bi sva deca koja dođu umesto na pomoćnim dušecima, mogla da spavaju u svojim krevetima, pošto na sadašnjoj adresi nema mesta da se dodaju novi . To bi omogućilo i dodatan prostor za nesmetano i paralelno pružanje individualne i grupne pomoći deci koja su suočena sa najtežim traumama. Takođe,važno je da ono bude u užem ili širem centru grada, u blizini bolnica, autobuske i železničke stanice, jer ovde dolaze deca iz cele Srbije kojoj je neophodna hitna intervencija.

NADLEŽNOST SVAČIJA, ODGOVORNOST NIČIJA
Prihvatilište je u nadležnosti grada Beograda, odnosno Gradskog sekretarijata za socijalnu zaštitu.
Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana obavezao je grad Beograd da od republike preuzme osnivačka prava prema svim prihvatilištima na svojoj teritoriji od januara 2005., kao i da obezbedi sredstva za izgradnju, opremanje i osavremenjivanje ustanova čiji je osnivač. Prema ovom zakonu, Prihvatilište se finansira iz budžeta grada, što je potvrđeno i zakonom iz 2011. kojipodrazumeva da je grad osnivač Prihvatilišta.

Međutim, za deset godina od kako je grad u obavezi da rešava ovaj problem, nadležni nisu čak preuzeli ni osnivačka prava, a kamoli pronašli parcelu na kojoj bi se izgradilo novo prihvatilište. Zbog toga ono ne može da se izdvoji iz Zavoda, niti da dobije novu zgradu.

I pored toga što jošod 1. januara 2005. godinene postoje pravne i tehničke prepreke za preuzimanje osnivačkih prava, Sekretarijat za socijalnu zaštitu ovaj korak još nije realizovao, bez obzira na tešku situaciju u kojoj Prihvatilište funkcioniše i nehumane uslove u kojima deca borave.„Ja ne mogu da kažem u ovom trenutku da mi je tačno poznato u čemu je bio zastoj. Pokušavamo da iznađemo najbolje rešenje i pronađemo da li postoje još uvek možda nesagledane pravne prepreke da bi do ovoga došlo. Mislim da je mnogo manji problem u pravnom izdvajanju nego u pronalaženju adekvatnog prostora, opreme i odgovarajućeg osoblja.“Kaže za Novi magazin gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Jasmina Ivanović.

Prema izveštajima Prihvatilišta, Sekretarijat poseduje kompletnu dokumentaciju za pokretanje ove procedure po hitnom postupku, potrebno je samo da preda Skupštini grada zahtev za donošenje rešenja za osamostaljivanje Prihvatilišta za decu.„Da bismo predali zahtev moramo da imamo apsolutno sve elemente, koji se još uvek pripremaju, za odluku koju ponudimo Skupštini grada da je verifikuje, uključujući i eventualnu potrebu za novim zapošljavanjem. Nisam sigurna da je sekretarijat spreman da po hitnom postupku ovo rešava, ali je svakako spreman da reši. U ovom trenutku ne mogu reći okvirne rokove, ali smo mi ovde sebi zadali da do kraja decembra potpuno opremimo svu dokumentaciju koju imamo“kaže Jasmina Ivanović.

Ipak, prethodno rukovodstvo sekretarijata je najavljivalo pokretanje ove procedure po hitnom postupku, kao i donošenje rešenja od strane Skupštine grada.

Umesto preuzimanja osnivačkih prava, 2005. Sekretarijat je sklopio ugovor o finansiranju Prihvatilišta sa Zavodom, koji je republička ustanova. Tako da je sada Prihvatilište ustanova koja je pravno formalno republička, a po zakonu gradska i finansira se iz budžeta grada. Prihvatilište nema svoje računovodstvene službe, domara, vozača, šefa magacina, već koristi službe i zaposlene iz Zavoda koji obavljaju ove poslove za Prihvatilište, ali za to nisu plaćeni, oni su plaćeni samo da obavljaju poslove Zavoda. Tako npr. vozač ili neko drugi zaposlen u Zavodu čije usluge koristi Prihvatilište, može u svakom trenutku da odbije da ih za njih obavlja. Često su i negodovali. Republika ne može da obezbedi ove zaposlene Prihvatilištu, zato što po zakonu oni nisu više njihova nadležnost, a grad prvo treba da postane osnivač, da bi mogao da zapošljava nove ljude. Inspekcijski nadzor nad radom Prihvatilišta ne obavlja niko, pošto bi to trebalo da rade službe grada, ali samo za ustanove čiji su osnivači, a republičke službe nemaju zakonsku obavezu da vrše nadzor i ako su pravno formalno oni i dalje osnivači.

Tako da praktično Prihvatilište nije trenutno ni u čijoj kompletnoj nadležnosti. Takođe, Prihvatilište nema svoj pečat i memorandum, pošto to mora da im obezbedi osnivači dok grad to ne postane, oni ostaju pravno nevidljivi.

Ovakvim izbegavanjem zakonske obaveze još od 2005. godine, grad je stvorio uslove u kojima nema odgovornost prema problemima Prihvatilišta, jer pravno formalno oni su republička ustanova, a sa druge strane nema ni republika, jer po zakonu oni su gradska ustanova. Ovo prebacivanje nadležnosti i odgovornosti sa jednih na druge traje već blizu 10 godina. Sve dok grad izbegava da radi ono na šta ih zakon obavezuje, bez ikakvih posledica, problemi će postojati i povećavati se.

JAKI SAMO NA REČIMA

Prvo obećanje iz gradskog Sekretarijata dato jepočetkom 2009: do kraja te godine Prihvatilište će dobiti novi prostor.Obećanje je ponovljeno i 2013. na proslavi 55.rođendana.“To je vremenska distanca od čitavih 5 godina, počinje da vam biva smešno.Ništa se nije desilo, stalno dobijamo iste potvrde. Pomerimo se dva koraka napred sa nekim traganjima za adresom, za novim prostorom,novim uslovima, a onda se sve ponovo zaustavi. Šta se tu u međuvremenu desi, ne znam. Imam utisak da se neko time pozabavi kad ima malo slobodnog vremena, samo da nas umiri, dva tri sata. Nakon toga se i dalje ništa ne dešava.”Objašnjava Danijela Stajković, rukovodilac Prihvatilišta za decu i podseća da je septembra 2013. tadašnji sekretar za socijalnu zaštitu Nenad Matić dao nalog za hitnu proceduru:“Prošlo je godinu dana i ništa se nije desilo. Ne znam, šta bi bilo ako bismo dobili dete koje je žrtva trgovine ljudima i neodgovorno se ponašali prema njemu. Prosto sam zbunjena, da se godinu dana stvari apsolutno ne pomere sa mrtve tačke.”
U maju ove godine, promenilo se rukovodstvo u gradskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu. Od tada do danas, Danijela kaže da nemaju ni obećanja i da još nisu ni razgovori vođeni na tu temu:
“Čekamo da neko stekne uvid u ono što se dešava sa prihvatilištem.”

Sekretarka za socijalnu zaštitu, Jasmina Ivanović, na pitanje šta je urađeno od kad je na funkciji,odgovara:”Poslednjih 5 meseci nije sve vreme rađeno na ovom pitanju. Imali smo određene razgovore i na nivou grada i na nivou drugih stručnih službi grada.Razmatrali smo neke mogućnosti, imali smo i neke ponude za lokacije koje su se pokazale neodgovarajućim. Prikupljamo dokumentaciju, analiziramo koja je grupacija dece, da bismo znali koji nam kapacitet treba. I naravno pripremu za pravno izdvajanje ove ustanove.“

ZAŠTITNIK GRAĐANA

Boravkom dece u ovakvim nehumanim i teškim uslovima krše se njihova osnovna prava, tada su zaštitnici građana nadležni da reaguju.Oni postupaju po pritužbama građana ili sopstvenoj inicijativi kada saznaju o mogućoj povredi prava deteta. Zamenica zaštitnika građana za prava deta Gordana Stevanović, kaže da nije znala da se u ovoj ustanovi krše prava dece: “Nismo imali saznanja da deca borave u takvim uslovima. Niko nam nije ukazao da imamo ustanovu sa takvim problemima.U narednom periodu ćemo sigurno obići tu ustanovu, kako bi videli uslove u kojima deca borave.“
Po pravilu zaštitnik građana reaguje kad se iscrpe sva pravna sredstva, pa šalje preporuke nadležnim organima kako bi se propusti u radu otklonili. U ovakvim situacijama, kaže sagovrnica Novog magazina ne čekaju da se iscrpe sva pravna sredstva, jer se ukazuje na zabrinjavajuće činjenice koje mogu dovesti do ozbiljne povrede prava deteta: „Potrebno je da vidimo na terenu kako to izgleda, utvrdimo činjenično stanje, šta su nadležni preduzimali, šta eventualno nisu i šta bi trebalo da rade. Ukoliko je sve ispod standarda i normativa koji se propisuju, zaštitnik građana utvrđuje propuste i daje preporuku nadležnim organima, šta je potrebno da urade da bi se propusti otklonili.“

Gordana Stevanović dodaje: “Više od 80 posto preporuka ombudsmana je izvršeno. Kroz praksu se pokazalo da niko ne želi da ih ombudsman proziva kao instituciju ili organ koji krši prava građana, a naročito prava deteta. Tako da su za prošlu godinu naše preporuke koje smo dali iz oblasti prava deteta, sve izvršene.“

STVAR DOBRE VOLJE ILI OBAVEZA?

Zamenica zaštitnika građana za prava deteta, inače, zadužena je isključivo za kršenje prava dece na nivou republike. Dok grad Beograd ima svog ombudsmana zaduženog za kršenje prava svih građana uključujući i decu, na nivou grada.

Zaštitnica građana za Beograd, Dušanka Gaćeša, upoznata je sa problemom od marta ove godinei tada je zatražila od Sekretarijata da se izjasni o navodima iz dopisa Prihvatilišta u roku od 15 dana. Od tada nije bilo komunikacije sa Prihvatlištem, ali dobila je odgovor Sekretarijata.„Suštinski, vidim da dobra volja postoji i da postoji niz tehničkih, organizacionih i drugih smetnji koje treba da se reše vezano za odabir lokacije i pronalaženje placa. Zadužili su ljude koji će se time baviti. Postoji i podrška republičkihz organa.Iz dopisa koje sam dobila od „Čuvarkuće“ i od sekretarijata, vidim da postoji volja na sve strane. Najlakše je preuzeti osnivačka prava, ali treba to realizovati. Ja očekujem da se problem reši u skladu sa mogućnostima gradske vlasti“, kaže Gašeća, koja na primedbu da je problem star 15 goina odgovara: „Koju god društvenu oblast da pogledate nešto traje 20 godina i više, problemi koji se gomilaju i sve je urgentno.“

I pored toga što su osnovna prava dece prekršena, a zaštitnica pre sedam meseci o tome obaveštena, preporuka nadležnima nije upućena.U slučaju Prihvatilišta, kaže ona, nema elemenata protivpravnosti: „Kad bi odbijali i kad mi ne bi odgovarali u ovom duhu i sa ovim elementima, mogla bih da im pošaljem preporuku. Ukoliko neko kaže spreman sam da radim, nije neko ko odbija saradnju i neće.Da je sekretarijat rekao \’nećemo\’ ili\’ne možemo\’, to bi već bilo vrlo ozbiljno kršenje propisa zato što je to posao koji mora da se uradi.“

FINANSIJE I IZGRADNJA

Kako se finansijska sredstva za izgradnju novog Prihvatilištaiz godine u godinu ne planiraju u gradskom budžetu,Prihvatilište je odlučilo da samo pokuša da skupi novac. Tako su 2010.godine pokrenuli akciju “Pobedi za decu prihvatilišta” u okviru koje je do danas sakupljeno oko 8 miliona dinara. Prema njihovim tadašnjim procenama, za novo Prihvatilište potrebno je oko pola miliona evra.
„Izgradnja novog objekta zahteva mnogo više ulaganja nego što je prikupljeno donatorskim sredstvima. Imamo u vidu da su ta sredstva na raspolaganju.Razmatramo koliki deo nedostajućih sredstava treba obezbediti budžetskim sredstvima.“Izjavila je sekretarka Jasmina Ivanović i dodala:„Budžet je prilično restriktivan i nema dovoljno sredstava. Treba razmišljati koja su to sredstva koja bi nam eventualno bar deo za 2015. godinu mogla da budu dovoljna, da se pokrene javna nabavka.“

Međutim, kako ni posle 15 godina nisu stigli na dnevni red Grada, prošle godine sami su našli donatore voljne da finansiraju celokupnu izgradnju. Među njima su agencija New moment, Fond princeze Katarine, više fondacija na nivou grada, Lajf lajn Čikago, modna agencija Fabrika. Svi oni samo čekaju da se pronađe prostor.

Gradski sekretarijat je tada obavešten da finansije nisu problem, ali uprkos tome nije obezbedio potrebnu parcelu od minimalno osam ari. U širem centru Grada, na opštinama Stari grad, Vračar, Zvezdara ili Voždovac, na kome bi se objekat renovirao ili nov izgradio.

“Ne mislimo mi da je ovo vreme kada treba da se bavimo samo jednim segmentom društva, pa su naši problem najveći. Ali je za očekivati da vam u nekom trenutku neko kaže: -‘došli ste na red’ i mi ćemo sada polako, u narednih godinu, dve, tri, rešavati vaš status i problem. To je već jedna potpuno realna priča. Ovo je pitanje odgovornosti prema deci koja sutra treba da budu ljudi koji neće vršiti krivična dela bez imalo empatija, povređivati druge i reći‘nama se niko nije bavio, ne pada nam na pamet da imam bilo kakvu emociju prema bilo kome’. Mi imamo decu koja su brutalno zlostavljana u ranom uzrastu, ne znam šta uopšte očekujemo ako im stvarno ne pokažemo koliko u ovom društvu ipak postoji empatije za njihove probleme i patnje.” Zaključuje rukovodilac Prihvatilišta Danijela Stajković.

Uprkos svim višegodišnjim obećanjima i uveravanjima nadležnih i odgovornih, da se toliki, veoma ozbiljni problemi Prihvatilišta za decu „Čuvarkućica“ percipiraju, kao i da se radi na njihovom otklanjanju, nepobitna je činjenica, da je do dana današnjeg, ova nemerljivo važna institucija koja se bavi pružanjem pomoći najugroženijem delu stanovništva – našoj deci, nevidljiva i zaboravljena.

Obećanja i najave

*Februar 2013. „Sekretarijat za socijalnu zaštitu ove godine je prepoznao tu potrebu i biće inicijator i pred nadležnim organima grada Beograda i Ministarstva za rad da se Prihvatilište adaptira u jednom delu, a bićemo mi inicijatori možda čak i nove lokacije za Prihvatilište. Razgovori na tu temu tek treba da budu vođeni.“ Izjavio je tadašnji sekretar za socijalnu zaštitu Nenad Matić za prvu televiziju.

*Februar 2013. Rođendan prihvatilišta; Skup je otvorio gradski sekretar za socijalnu zaštitu Nenad Matić koji je podsetio na glavni problem Prihvatilišta, a to je nedostatak adekvatnog prostora koji im je potreban za rad. On je istakao značaj ove institucije i javno obećao pomoć. Blic, februar 2013.
*Februar 2014. Pokušaćemo da budemo spona između republike i grada da bi se Prihvatilištu obezbedila nova zgrada. Uvrstićemo ga direktno u našu mrežu i krenuti u pronalaženje adekvatnog prostora – rekao je Nenad Matić, gradski sekretar za socijalnu zaštitu, dodajući da će to biti “rođendanski poklon” ovoj ustanovi. Blic, februar 2014.

*Februar 2014.Na osnovu ovih zakona i stanja u kome se prihvatilište nalazi, može se po hitnom postupku pokrenuti proces osamostaljivanja Prihvatilišta. Ovo je na proslavi 56. rođendana, u februaru 2014. potvrdila i državna sekretarka Brankica Janković iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Sekretar za socijalnu zaštitu Beograda Nenad Matić obećao je hitno rešavanje ovog gorućeg problema.- sajt Prihvatilišta za decu, naslovna strana.

*Mart 2014. Na kolegijumu održanom u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Beograda 10.03.2014, sekretar za socijalnu zaštitu Nenad Matić je zamenici Mirosinki Prodanović dao zaduženje da preuzme pripremanje dokumentacije na osnovu koje će se, prema rečima zamenice, na prvoj zakazanoj sednici Skupštine grada Beograda doneti rešenje o imenovanju Prihvatilišta za decu kao samostalne institucije. – Treći izveštaj o procesu preseljenja Prihvatilišta za decu.

*Maj 2014.Na proslavi Svetskog dana porodice 15.05.2014. Dejan Čolić iz Skupštine grada Beograda je izjavio da se o potrebama Prihvatilišta govorilo već na prvoj sednici Skupštine i obećao da će problem prostora biti rešen u najkraćem mogućem roku. – Peti izveštaj o procesu preseljenja Prihvatilišta za decu.