Izvor: Politika, 25.02.19.

Stanari će biti najugroženije kategorije, a to su zanemarena, zlostavljana i deca bez roditelja ili staratelja, kao i deca koja su bila žrtve trgovine ljudima

Majstor se trudio da zakači poštansko sanduče na kapiji ispred velike žute zgrade u Ulici Živka Davidovića 64. Nekoliko ljudi u dvorištu razgovaralo je o tome gde će posaditi cveće, a u vazduhu se osećala užurbana radost, dok su radnici prilazili objektu noseći u rukama slike veselih boja i velikog formata. Poslednje pripreme su u toku u Prihvatilištu za decu koje će sutra konačno biti otvoreno na novoj – stalnoj adresi.

Štićenici, mališani uzrasta od 7 do 18 godina, koji su do sada bili pod tuđim krovom u Bulevaru oslobođenja, najzad su dobili svoju kuću – sa dovoljno prostora za spavanje, odmor i sve one aktivnosti kojima ih vaspitači osnažuju za život van ove ustanove.

– Stanari ove zgrade biće najugroženije kategorije, a to su zanemarena, zlostavljana i deca bez roditelja ili staratelja, kao i deca koja su bila žrtve trgovine ljudima. Po dolasku deteta u Prihvatilište procenjuje se da li treba da ostane tu ili da se usmeri u neku drugu ustanovu. Zakonom je definisano da oni u Prihvatilištu najduže mogu da budu šest meseci, a potom se upućuju u hraniteljske porodice ili na drugo mesto sa obezbeđenim uslovima za boravak. Ovde dete ostaje dok se ne proceni da je spremno da se priključi porodici, uzrasnoj grupi ili nekoj drugoj instituciji koja će se baviti njegovom daljom zaštitom – objašnjava gradonačelnik Zoran Radojičić za „Politiku”, dodajući da je preseljenje Prihvatilišta postavio kao jedan od prioriteta svog mandata, budući da mu je i kao dečjem lekaru i gradonačelniku najvažnije dečje blagostanje.

Eki­pa iz Pri­hva­ti­li­šta za­jed­nič­ki je ulepšavala zgradu – psi­ho­log i spe­ci­jal­ni pe­da­gog,
me­di­cin­ska se­stra na ne­ko­li­ko da­na „od­re­kli” su se zva­nja i ti­tu­la i po­sta­li spre­ma­či­ce i do­ma­ri
U prizemlju dobro osvetljenog, prostranog zdanja, opremljenog udobnim nameštajem lepih boja, nalazi se odeljenje procene. To je mesto gde se deca prvi put sreću sa Prihvatilištem. Sobe za dečake i devojčice, muški i ženski dnevni boravak, kancelarija psihologa, vešeraj… Na plafonu hodnika koji vode od sobe do sobe nalaze se zvučnici. Kada se deca usele, odatle će se čuti ugodna, terapijska muzika koja će im još lepšim učiniti dane koje ovde provode.

Sve je podređeno tome da se deca, budući stanari Prihvatilišta, osećaju udobno, sigurno i prijatno. Ideja vodilja prilikom uređenja ove nove zgrade, naglašava gradonačelnik, bilo je zadovoljenje dečjih potreba i kreiranje sadržaja koji će svakom od mališana obezbediti ono što mu je potrebno da bi mu bilo bolje.

– Objekat je tako osmišljen da može da pokrije osnovne potrebe deteta, od trenutka kada dođe u Prihvatilište, do momenta kada je spremno da ode iz njega. Recimo, ukoliko dođe zlostavljeno ili zanemareno dete, vrlo je važno da mu se pruži maksimalna pažnja i otkriju uzroci koji su ga doveli u takvo stanje. Jedino tako možemo zaista da mu pomognemo. Zbog toga se prilikom prvog ulaska deteta već u prizemlju obavlja psihosocijalna i medicinska procena, na osnovu čega se ono dalje upućuje. Tako deca koja dođu sa određenim povredama, neće ići u grupu, već u medicinski blok, gde će se tim medicinskih tehničara, sestara i negovateljica posvetiti saniranju tih povreda. Ona se posle toga usmeravaju ka ostalim stručnim službama socijalnih radnika, psihologa i specijalnih pedagoga – objašnjava Radojičić.

U suprotnom krilu zgrade izdvojen je prostor za Svratište, namenjeno deci u „uličnoj situaciji”, ili što bi se u narodu reklo, deci sa ulice. Ona će ovde moći da svrate da se ugreju, odmore i igraju od 8 do 16 časova. Prvi put, ističe gradonačelnik, ova dnevna jedinica nalazi se u gradskoj nadležnosti. Uz to, ovo Prihvatilište i Svratište umreženi su sa Ministarstvom unutrašnjih poslova što je, kako napominje prvi čovek Beograda, važno da bi se deci u što kraćem roku pružila pomoć i da bi što pre bila smeštena na sigurno.

– Povezivanjem sa MUP-om i Centrom za socijalni rad, kao i skraćivanjem procedura, omogućava se mnogo brža reakcija nadležnih, što je od izuzetnog značaja za decu koja su zlostavljana, za koju se sumnja da su zloupotrebljena na bilo koji način – napominje Radojičić.

Prostranim stepeništem, koje će ukrasiti dečji crteži i saksije sa cvećem, stiže se do dela Prihvatilišta gde se smeštaju deca za koju se proceni da treba da ostanu ovde. Na raspolaganju su im biblioteka sa računarskim centrom i soba za radionice koje će im omogućiti da nauče da sami organizuju svoje vreme, ali i da steknu znanja i veštine koji će im koristiti kad napuste zdanje na Zvezdari.

Privremena adresa
Prihvatilište je od 1961. do 1998. godine bilo u Zvečanskoj ulici. Imalo je 48 dečjih kreveta i prihvatalo je do 1.700 dece godišnje. Zbog obnove je privremeno izmešteno u prostorije Zavoda za vaspitanje dece i omladine. To „privremeno” odužilo se na dve decenije, sve dok na jednom od gradskih skupštinskih zasedanja nije doneta odluka o osnivanju Prihvatilišta za decu Beograda kao jedinstvene ustanove socijalne zaštite u nadležnosti grada.
Tu je i soba za relaksaciju – potpuno izolovana, bez nameštaja, i sa video-nadzorom, u kome će dečaci i devojčice moći da iskale negativne emocije, ali tako da se ne povrede, niti da uznemire drugu decu. Senzorna soba, sa ljuljaškama, spravama za provlačenje i različitim igračkama, igrama boja i zvukovima, pomoći će im da razviju motoriku. A biće uređena i sala za rekreaciju sa strunjačama, biciklom, trakama za trčanje…

– Prostor Prihvatilišta za decu zauzima 1.700 kvadratnih metara. Uslovi smeštaja zadovoljavaju najviše standarde kvaliteta za kratkotrajni boravak dece i mladih. Usluga privremenog smeštaja, odnosno prihvatilišta, mladima je dostupna 24 sata. Umesto 16, sada je na raspolaganju 48 kreveta. Na godišnjem nivou podršku u Prihvatilištu dobije od 400 do 600 dece uzrasta od 7 do 18 godina, ali novi prostor moći će da primi znatno više dece – naglašava Radojičić.

Dok se zgrada ulepšavala pred otvaranje, ekipa iz Prihvatilišta radila je zajednički – psiholog, specijalni pedagog, medicinska sestra… svi oni su se na nekoliko dana „odrekli” svojih zvanja i titula i postali spremačice, domari, čistačice… Sve to kako bi zajednički i po svojoj volji uredili novu zgradu – da bude što toplija i veselija radi što boljeg oporavka malih stanara. I deca su, naravno, bila važan deo ovog kreativnog tima koji je radio na ulepšavanju objekta na Zvezdari. Pomagala su u raspremanju, nošenju lakših kutija i crtala radove da oplemene zidove zgrade, za koju će konačno moći da kažu da je njihova.